Gubitak

" A ona, nema nijedan dokaz da je bila tvoj netko."

Dobra je bila ona djevojka, vjerujte mi. Samo je vrijeme za nju bilo potpuno krivo. Svaki put u život bi joj došao on, i promijenio ga u sekundi. A nakon toga je nestao. I uvijek, ona bi ostala sama. Sama se morala boriti s njegovim lošim riječima o njoj, i svima koji je usuđuju. Ali navikla je na to. Više ju nije mogao razočarati s time. Sve ono što joj je govorio, nije du doticao kao prije. Mogao joj je reci da ju nikada nije volio. Znala je da laže. Jer je, i mnogo više nego što on to priznaje.

Sada se opet vratio. Sjedio je u kaficu s nekadašnjim prijateljima. Pozdravili su se, krenula je priča što se u životu promijenilo kod svakoga od njih. Neki su se oženili, neki imaju dobar posao i stan, a onda je došao red na njega.

Luka ga je upitao: Jakove, a ti? Svi mi smo ostali u kontaktu , samo tebe nije bilo. Imaš neku? Što se događa?

Zastao je, a oči su mu bile tužna. Luka je znao na čega misli. Samo je rekao da želi da naruče još jednu rundu. Za bivša vremena. Potom je naručio onu njihovu pjesmu. Onu koja je njoj bila najdraža. Dugo je razmišljao, počeo je preispitivati sam sebe. A onda je napokon rekao:

Ja sam. Ja sam ostao ja. Kada sam otišao, mislio sam da ce biti lakše. I bilo je neko vrijeme. U početku, ljudi su me pitali gdje je ona, kako je. Počeo sam odmahivati glavom , te se pravio da ništa ne znam. Nisam znao zašto sam otišao od nje, ni ja sam nisam znao. Samo sam pokupio stvari i otišao. Tog dana, pamtim ga kao da je bilo jučer:18.5, samo sam joj poslao poruku: gotovo je, ne volim te više.  Ona se trudila. Pokušavala je spasiti stvari, ali moj ponos nije dao da joj kažem istinu. Trudila se. A ja sam bio preveliko đubre. Svi su me ispitivali zašto i kako? Onda sam krenuo pričati one tipične laži: njoj nije bilo stalo, nije me voljela. A svi oni su znali da je, i previše. Pa mi je palo napamet da ju ocrnim još više, da je proklet dan kada mi je ušla u život. I znaš, mala mi je povjerovala. Onda sam ju izbjegavao. Pokušavao sam dobiti svaku koja je naišla. I nekada mi je uspijevalo. Ali svaka ona se uspoređivala s njom. Pitali su me opet, gdje je i kako je? Ja sam rekao da me nije briga, te da je prokleta. Malu je to boljelo, jako. Mala je digla ruke od mene. Onda sam bio s mnogima. Svaku sam zvao njezinim nadimcima, vodio ju na njezina mjesta. A nijedna nije bila ona.  Pa sam joj se vratio u život, opet. Odveo ju van, malo grlio, pričao kako mi fali i kako ju volim. Bila je dobra i rekla je da joj nedostajem. Da ima nešto dobro u meni. A to dobro je samo ona vidjela, i nitko više. Onda sam pričao o njoj. Kako ju želim. Pa sam opet pobjegao. Po ne znam ni ja koji put otjerao sam ju od sebe. Rekao da ju nikad nisam volio, da volim bivšu. Da joj se nadam. Malena mi je rekla da ne lažem

s

ebe. Da ne vjeruje. I sam Bog zna koliko sam bio u pravu. Ali one naše greške meni nisu dale da ju imam uz sebe. Krivio sam ju za sve. a sada znam da su za dobre i loše stvari, potrebni dvoje.  Onda sam bio s mnogima. Nijedna me nije branila kao ona, ljubila kao ona, mirišala kao ona. Istina je,bio sam s mnogo dobrih djevojaka. Svakoj sam govorio da ju volim. A nisam. Lagao sam i sebe i njih. Onda su sve počele ličiti na nju. Ali nijedna nije bila ona. A nakon toga, ugledao sam ju. Bila je s nekime. Vodio ju je za ruku, ali znaš? Nije se smijala kao samnom. Opet sam se sjetio svega. Koliko sam ju želio, a koliko sam ju vrijeđao. Pa sam se odlučio vratiti. Ako ju tamo nisam zaboravio, očito neču ni sada. Samo bih volio da zna da sam ju lagao, kada sam govorio da ju nevolim.

Luka me pogledao. Vidio je da plačem. Rekao mi je samo :

Prijatelju, poštujem te ja. Ali ispao si kreten.

1. ona? Ona je posebna. Branila te kada nitko nije. Stajala uz tebe kada nijedna nije. A ti ju nisi cjenio? I pogledaj što si sada dobio? Sam si. Boli te. Boli te mrak. Boli te tišina. Fali ti ona. Njezin glas. Njezin dodir. Njezin pogled. Fali ti ona.

A sve zato jer si bio kukavica. Kada je trebalo stati ispred sviju, ti to nisi mogao. Bilo ti je važnije što če o tebi misliti oni koji te ne znaju, nego ona koja te voli, iskreno.

Čestitam, zaslužio si.

Luka ga je pogledao, znao je da je to zaslužio. Odlučio je otici doma, ali mu nešto nije dalo. Stoga je prošetao do onog mjesta gdje je uvijek nju vodio. Bila je jesen, i sve je izgledao isto kao prije. Ali nje nema. Ona klupa je stajala na tocno istom mjestu. Sjeo je. I pomislio na sve. Volio bi da nije bio tolika kukavica. Da je bio hrabriji i bolji prema njoj.

Odlučio ju je nazvati. Njezin broj mobitela je znao napamet i nadao se da ga nije promijenila.

Telefon je dugo zvonio. Napokon se javila. Glas joj je zvučao pospano i tužnije nego prije.

Malena ja sam, - progovorio je.

Ti ? zašto me zoveš sada? Šta želiš? - rekla je , ali glas joj je zvučao tužnije.

Skupio sam hrabrosti da ju pitam.

Jesi sretna? Molim te, samo mi nemoj poklopiti. Morao sam ovo napraviti, moram ti ovo reci.

Od kad te nema, lagao sam. Bio sam najgori. Pitali su me za mene, ja sam se pravio glup i zbunjen, pričao sam da mi nije stalo. A svi su znali da mi je stalo. Protiv tebe sam koristio stvari na koje si bila slaba.A znaš koliko sam te volio. Samo mi nemoj reci da si povjerovala u to da sve njih volim,a  da tebe nikada nisam. Molim te.

S druge strane se čula tišina. Znao je da ona plaće. Odgovorila mu je :

Nisam, ali povrijedio si me. Ostavio si me kao da ništa nikada nisam vrijedila.

Znaš da to nije istina. Jesi vrijedila si. Jedina si bila bitna. Jedina si ostala bitna. I jedina češ uvijek biti bitna.Samo ja nisam tada to znao. Mislio sam da lažeš, da ti nije stalo. Nisam znao koliko sam štete napravio.

Znam da je kasno, znam da je glupo i da više nema nikakog smisla.Ali Znam da sam otišao kao budala. Nije mi jasno zašto sam to napravio. Želio sam te mrziti, ali sam te volio. Pričao sam okolo da me nis vrijedna. Pričao sam da si najgora. Pričao sam da te nikada nisam volio. Onda sam našao mnogo njih. Svaku sam iskoristio, dok i ti uporno pokušavala pricati samnom. Svaki put sam te odgurnuo od sebe. Znam da te to boli.

Sada znam koliko si plakala zbog mene.

Onog dana kada sam otišao od tebe, rekao sam svima da imam drugu. Samo Bog i ja znamo da to nije istina. Nijedna druga poslje tebe nije bila dovoljno dobra. Sve su one bile simpaticne cure, ja sam is iskoristio i odbacio. Nijedna se nije smijala kao ti. Nijedna nije imala dodir kao ti. Mislio sam često na tebe, još češče sam te trebao. Ali ti to nikada nisam rekao. U početku sam mislio da je to navika. Onda sam te zaboravio na neko vrijeme. Dok jednog dana na radiju nije svirala naša pjesma.

Sjeo sam. Srce mi je brzo zakucao, a suze došle na oči. Onda sam pokušavao to ignorirati. Ali svaki put kada bih se napio, napravio bi to uz pjesmu koja je bila naša. Ostavljao sam ih, nisma mogao biti s njima. Molio sam se da ti to ne saznaš. Znam i sam koliko mržiš takve likove. Sam sam. Niti jedna od njih mi ništa ne vrijedi. Ne vole one mene. Dobar sam im kada moram izači s njima u grad, kada ih treba pokazati pred društvom. Ali niti jedna od njih neče sjediti samnom i tješiti me kada mi je najgore.Onda si mi ti pala na pamet. Kako bi me grlila, poljubila u čelo i sve bi bilo jednostavno bolje. Kada mi je bilo najgore, samo sam trebao

pomisliti na tebe i odmah bi imao razlog da budem sretan. Znaš, bio sam kukavica. Slobodno mi to reci. Nisam se znao boriti za osobu koja me je jedina voljela. Ovakvog kakav jesam.

Sve su one tražile od mene da im posvetim sve svoje vrijeme. Ali ti malena ne. Bila bi sretna kada bih ti se samo javio preko poruke. Nisi me željela promijeniti, a jesi. Uz tebe sam naučio kako su malene stvari važne.

To sam sada shvatio,. Bio sam najgori a ti nisi digla ruke od mene, nikada. Reci mi da nisi digla ruke.