D life // vlakovi na snijegu, konji na rođendanu, protein na čoksi, broševi na kragni, tračpartija na reviji, pathcwork na prsluku...

Krije se usred Zagreba jedno fora mjesto gdje su ljudi sretni, vlakovi voze i nitko ne kasni, ima snijega, žičara radi i sve je ok. I sve je sitno, ali bitno. I svih tisuću vagona stane u jednu sobu! Plus naselje, borovi, mostovi... Ak ti se sviđaju minijature, imaš klince i hoćeš neku sto put bolju opciju od šetnje po shoping centrima (kaj se mene tiče, sve je bolje od tog), predlažem Gundulićevu 4 i Backo mini express. Entuzijasti rade minijature, konstantno se nešto dešava, obnavlja, sređuje, a i vele da nekaj fora pripremaju za... naravno, Advent!

Čita vozni red: Dubravka Prpić Znaor, gl. urednica ITgirl.hr

Tu je već pal snijeg. Al nije hladno. Nego... ak krene kiša, možda bute se i malo smočili jer je u tom malom gradiću, u kojemu sam se osjećala poput Gulivera, svako malo neka munja! Haha, atmosfera je promjenjiva!

Neki dan sam morala zbrisat masu fotki iz moba, pa sam slučajno maknula vlakiće... ajd ostalo je neš. Al dovoljno da se dobije dojam kak to zgleda. Inače prostorija u kojoj se sve to skup nalazi ima 70 kvadrata. Iako, ne djeluje tak velko kad se uđe...

Ziđaaaaj!

 Predlažem, kad se uđe, spremit mob na par minuta, a ne samo škljocat. Treba i gledat i vidjet sve te sitne detalje. Možete ispitivat ekipu koja tam radi, sve će vam reć, Bruna je imala sto pitanja, na sve je dobila odgovor:D.

 

Borut i ja smo skoknuli na Fashion.hr, na revije, pa na cugu, već tradicionalno bla bla... Pa smo se stali pred preeedivan cvjetni zid od Dive. Prelijepa stvar, savršena za te foto varijante.

Antuntun iliti Anthony Avangard iliti Antun Aščić veli da je na majicu stavil zemljopisne koordinate svog sela u Slavoniji, zaboravila sam kak se zove... selo. Al ideja mu je super! Komična, fora, ko i sve kaj on dela... Evo ga tu dole, sakril se iza.

Upoznala sam i jedan divan prsluk, iz kolekcije Patch Patch od Klisaba. Dečki su se bacili u izradu patchworka, opako dobro i fantastično, njihova je revija bila pravi užitak.

 Spajali su male, manje i najmanje kvadratiće, onak minuciozno, tak da zgleda ko da je to jedan tekstil, a ne sklepan... Svaka im čast.

Vidla sam i par odličnih trencheva - od Gale Vrbanić oli ti njezinog brenda Price on Request. Jedan plastificirani, drugi je u potpunosti napravljen od reflektirajućeg tekstila. Nema šanse da te nitko ne vidi na cesti navečer... Predlažem ih za grad, ali i ono Antuntunovo selo... :)

Evo je, jesenska poslastica... kestenjeee! Kesten pire sam neko vrijeme zaobilazila u velkom luku. Nemam pojma zakaj. A onda sam se navukla. Sa šlagom nema bolje kombinacije. Brutalno je zasitan, nema šanse da pojedem ovaj cijeli kup.

Prošli je vikend Eva imala 9. ročkas. Slavila ga je u konjičkoj udruzi Fala, pošto ona inače jaše. Svi su probali, čak i Bruna! Nije se bojala... Al ja malo jesam. Znaš kak je to s mamama, uvijek neki strah, to je nezaobilazno, al je bilo predivno. Zelenilo, tišina, mir, klinci, a onda buka hahaha.. trčanje, sokovi, klopa, šećer na stotu i lijepo provedena subota na otvorenom. Zakon!

Evo Bruna i Borna hrane konje, ihaaaa! Gladuši jedni.

I ja znam ogladnit, u autu, u koloni, to mi je koma. Onda uvijek, al uvijek, nosim neki energy bar, ovi Multipower su mi omiljeni! Nisam neki fan slatkiša, no ovo mi je zakon. Naravno, nije preslatko, već onak kompaktno, gusto, moš se najest za prvu ruku, utažit glad, podić energiju, proteineeee:D Proteini su magic word. Barem za mene, totalni sam sucker za proteine. Čim to piše, ja upecana.

Pinse obožavam i dalje, preslatki dizajn u minijaturi, ove sam našla u Bipi! Inače, nejdem baš u Bipu, ja sam više DM girl, al ovo me oduševilo. Onak ih je po 4, ne znam više kaj koštaju, ma nisu puno, a baš kjut.

Da, i plavih košulja imam ohoho. Kaj ćeš, kad nađeš nekaj kaj ti je super, to furaš sto na sat. Barem ja.

Bruna i tata su slagali kocku s vrućim ljepilom. Inače, to je kod nas hit. Hrvoje u svojoj radionici u podrumu ima sve živo, alate, ovo, ono... i nastala je ova kjut kutija:D Bruna poludi od sreće kad on obznani da se ljepilo grije i da radionica kreće:D

Zakon je s klincima nekaj radit. Još kad je Bruna bila manja, skužila sam da nije bitno kaj se radi, samo da je nekaj s rukama, i s nama, roditeljima. I mala je vesela, sve je divno, čudesno, obožavam taj dječji entuzijazam, baš je zarazan:).

I evo jedne ružice, traje već tjedan dana, u vazici, nevjerojatno je lijepa.

Cvijeće i svijeće na Mirogoju, za Svisvete... to je tam kod križa, naravno. Tam se tak osjeti neki mir, čudesan prizor uživo. I doživljaj, stvarno. Ljudi stoje u tišini, pale svijeće, mole se, emocije su gotovo opipljive, neka sjeta se osjeti, al opet - mir.

Već neko vrijeme brijem na toster. I gledam svako malo kak ameri u filmovima griju taj tost i onda on izleti van, pa stave maslac (ma imali smo do sad samo onaj za club sandwich)... E to mi je jedna od top hranidbenih kombinacija. Da, znam, turbo je jednostavna, ali ja volim jednostavne stvari i nisam neki gurman. Meni je ovo zakon. Uz topli kakao npr. O, daaaa... I tak neki dan Hrvoje veli, ej ma stalno pričaš o tom tosteru bumo ga nabavili konačno? Evo ga:D Naravno da sam si drugi dan spekla prst jer sam išla maknut mrvice s ovog gore djela, onak ok. Moj nagon za čišćenjem bil je jači:)) Prst je ok, mogu tipkat i svirat, niš se ne vidi. Da, baš nam se toster uklopil u kuhinju, s tim motivima, zapravo sliči na našu peglu...

I na kraju - jedan divan novi miris, ako voliš citruse u parfemima, to je to. Oliva me podsjeća na Popaja, naravno, ali sad je obukla novu haljinu. Ujedno je jedan od simbola kuće Moschino, njihove linije Cheap and Chic. Miris je jako sočan i fresh!

Od ovih sam naranči napravila sok. Doza C vitamina!

Baj;)

Duda